Растко Немањић, Свети Сава, син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен је 1169. године. Док је био још сасвим млад тежио је духовном животу због чега је одбегао у Свету Гору и замонашио се, а потом прешао цео подвижнички устав. Следећи пример свога сина, Стефан Немања отишао је такође на Свету Гору, ту се замонашио и умро као монах Симеон.

Сава је издејствовао код цара и патријарха независност српске цркве и постао први Архиепископ српски. Заједно са својим оцем подигао је манастир Хиландар, а потом и друге манастире, цркве и школе по целој Србији. Путовао је два пута на поклоњење у Свету Земљу, мирио своју браћу завађену око власти, мирио Србе са њиховим суседима. Стварајући српску цркву стварао је тиме и српску државу и културу. Уносио је мир међу балканске народе због чега су га сви они волели и поштoвали, а српском народу је дао хришћански дух који није пропао са пропашћу српске државе.

Свети Сава умро је у Трнову на Богојављење 1236. године. Краљ Владислав пренео је његово тело у манастир Милешеву. После 359 година, силни Синан-паша спалио је светитељеве мошти на Врачару, али је светосавски дух од тада још јаче заживео у народу.