Родитељи Деве Марије, Јоаким и Ана, дуго нису имали порода, па су се заветовали да ће своје дете посветити служби у храму.

Када је Пресвета Дева Марија навршила три године испунили су завет, и довели су је из Назарета у Јерусалим, да је предају Богу у храм како су раније и обећали. Била је то свечана поворка Јоакимових и Аниних сродника: напред су ишле девице са упаљеним свећама, па онда Пресвета Дева свечано одевена и украшена, између своје мајке и оца, а иза њих остали сродници и пријатељи. На улазу у храм Деву је сачекао првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, који је обавио њено увођење (ваведење) и увео је не само у храм него и у Светињу над Светињама, у најсветије место храма иза друге завесе где улазе само архијереји и то једном годишње.

Родитељи су тада принели жртву Богу, примили благослов од свештеника и вратили се кући, а Пресвета Дева остала је у храму. Ту је боравила девет година и родитељи су је често посећивали. Када су они умрли Деву Марију су са дванаест година дали Јосифу, њеном сроднику у Назарету да, под видом обручнице, живи у девствености иако то није био обичај у Израиљу. Пресвета Дева Марија је била прва доживотно завештана девојка, а касније су је следиле многе хиљаде девојака и младића.

Ваведење Пресвете Богородице празнује се 4. / 21. децембра.