Велика жртва је принесена. Пошто Бог Отац не гледа на свет као на материјалан и духован, већ све створено види кроз Сина Својега, и пошто је људски род пао у ропство природе, значи пропадљивог, смрти, Син Божији оваплотио се, проживео земаљски живот у људском телу и на крају умро мученичком смрћу на крсту – да би васкрсао, подигао из гроба људску природу и тако отворио људима пут ка вечном животу.
На крсту је страдао Једини без греха, а испратили су Га повицима ‘Распни га!’. Христос је разапет ‘у време Понтија Пилата’, али сваким својим грехом ми Га поново и поново разапињемо.

На Велики петак Црква је све моменте свештених догађаја спасења света означила богослужењем. Време хватања Спаситеља у Гетсиманском врту и осуду Његову од архијереја и старешина на страдање и смрт – богослужењем јутрења, време вођења Спаситеља на суд ка Пилату – богослужењем првог часа, време осуде Господа на суду код Пилата – богуслужењем трећег часа, време крсних страдања Христа – шестим часом, а скидање тела Христовог са крста – вечерњом (на вечерњу износи се плаштаница на средину храма, ради поклоњења мртвом Господу, на њој представљеном).

Часови на Велики петак свршавају се овим редом: први, шести, девети и зову се царски часови – јер су византијски цареви увек присуствовали на овим часовима у цркви, а после њих је бивало многољетије царевима.