Због пописа становништва Пресвета Дева Марија се са Праведним Јосифом нашла у Витлејему девет месеци после зачећа Христовог од Духа Светога. Како су се због пописа и многи други слегли у град, преноћишта није било ни по кућама ни по гостионицама. Заноћили су у једној пећини која је пастирима служила као штала. Тако је Господ Исус Христос одмах по рођењу положен у јасле, а први ће га поздравити прости пастири али и велики мудраци, астролози са Истока који су у Витлејем стигли пратећи небеске знакове великог догађаја.

Бадње вече је крај Божићног поста и кулминација ишчекивања доласка Спаситеља, рођења Сина Божјег у људском телу. У атмосфери радосне тишине Црква се припрема да дочека Богомладенца. Верници добијају освећене бадњаке које односе својим кућама. Породице се окупљају у својим домовима као око сламе и лишћа Христове колевке у јаслама Витлејемске пећине. Долази ноћ радости и пастира и мудраца.

Приближава се дуго очекивани и у Старом завету пророкован догађај – рођење Месије, Спаситеља света. Рођење Богочовека, отелотворење другог лица Свете Тројице – Сина Божјег.

Он Господар света и Цар над царевима родиће се у људском телу да изврши дело спасења људског које нису могле да изврше слуге Његове.

Бадњи дан, дан уочи Божића добио је име по Бадњој вечери, а то због тога што се те вечери не спава већ се – бди, бденише. На навечерје празника Рођења Христовог служе се такозвани царски часови, спој сва четири часа у једну службу са додатком изобразитељне (службе која на неки начин замењује литургију).