Сложено православно богослужење незамисливо је без богослужбених књига.

Ове књиге деле се на свештене, то јест делове Светог писма који се читају на богослужењима: Јеванђеље (сва четири јеванђеља подељена на делове за читање-зачала), Апостол (дела светих апостола и све апостолске посланице), Псалтир (150 псалама), и црквене, то јест све остале богослужбене књиге: Типик – црквени устав (прописи богослужења), Требник – молитвослов (чинови светих тајни и молитвословља), Служебник (текстови вечерње, јутрења и три литургије), Часослов (намењен чтецима и појцима, садржи непромењљиве делове богослужења), и друге. Од времена светог Саве богослужбене књиге у Српској православној цркви писане су на српском књижевном језику тог времена и зову се Србуље.

У тешким временима књиге су у Србију стизале из Русије штампане на црквено – словенском језику, а данас се већина преводи на савремени српски језик.

Вековима су богослужбене књиге преписиване и са љубављу украшаване у српским манастирима, тако да многе од њих представљају и ремек-дела уметности.