Празник Васкрсења Господа Исуса Христа – Васкрс представља полазну тачку православног разумевања освећења времена. Он стоји у средишту православног литургијског живота, у средишту времена које Православна црква одређује као годину. То је искуство које води своје порекло још од самих апостола.

У свету којим господаре време и смрт, васкрсење је појава живота коме неће бити краја. Многе религије и философије проповедају ‘бесмртност душе’, али се црква разликује од свих њих, јер бесмртност схвата не као необјашњиви вид ‘опстанка’ после смрти, него као надилажење смрти кроз однос с Богом. Смрт је за Цркву одвајање од Бога, одбијање односа с Њим, побијање живота као љубави и љубавне заједнице. Васкрсење Христово не тиче се само Христа. Оно се десило због нас и тиче се сваког од нас.

У овом и оваквом свету, у једном тренутку историје, појавио се Неко ко стоји изнад смрти, а ипак унутар нашег времена. Бог и човек, Богочовек Исус Христос, провео је људску природу кроз смрт и васкрсење, и тако нам отворио пут ка вечности. Сви они који своје постојање заснивају на Богу а не само на ономе створеном, природи, који се уграђују у Његово Тело, Цркву спремају се за учествовање у радости Христовог царства. Учествовање у тој радости почиње у овом животу, да би се у потпуности остварило у будућем. Хришћански живот је живот васкрсења и васкрсење је средишња тема православља, средиште свег његовог искуства. Зато се Васкрс у православљу назива најрадоснијим празником, празником над празницима, а и свака недеља током године посвећена је Христовом васкрсењу.

Дан слављења Васкрса пада сваке године у различити датум, али увек у недељу. Везан је за пролећну равнодневицу и први пун месец иза ње да би одговарао 14 нисану (месец јеврејског календара), дану смрти Христове (Велики петак), тј. да би пао у прву недељу иза тог дана.

На Васкршњем јутрењу свештеник са народом обилази трипут око цркве, док сва звона звоне. Затим застану пред затвореним вратима цркве. После кађења народа и врата и појања тропара ‘Христос воскресе’, свештеник носећи крст и јеванђеље улази у храм и пролази кроз отворене царске двери у олтар (царске двери неће се затварати целе Светле седмице – седмице после Васкрса). Народ улази за свештеником у осветљену цркву. После јутрења и првог часа, служи се Васкршња литургија, најрадосније богослужење током целе године. Верни се причешћују, завршава се пост, а обично прво што ће верни појести после поста јесу обојена васкршња јаја којима се и млади и старији пре јела куцају.