Божанствена Литургија (реч долази из грчког језика и значи заједничка служба) или евхаристија (благодарење, захвалност) средиште је живота православне цркве. Свети оци одредили су је као Свету тајну над тајнама, или тајну цркве. Из ње све извире и њој се све враћа. Она је истовремено и путовање ка Царству Небеском и његово присуство на земљи. [ ]

Молитва је разговор са Богом и она чини садржај живота свих анђела на небу и свих светитеља. Она је срце свих врлина, најпре вере. Без молитве је немогуће разумети тајне православне вере, света у коме живимо, људи са којима општимо, без молитве, пре свега, нема ни праве љубави према Богу нити богопознања. Све тајне вере [ ]

Празник Васкрсења Господа Исуса Христа – Васкрс представља полазну тачку православног разумевања освећења времена. Он стоји у средишту православног литургијског живота, у средишту времена које Православна црква одређује као годину. То је искуство које води своје порекло још од самих апостола. У свету којим господаре време и смрт, васкрсење је појава живота коме неће бити [ ]

Свети Сава је у праксу увео обред крсне славе на литургијској основи. Од светога Саве се тај обред, као и обичаји који га прате, поступно формирао, док се није развио до данашњег облика. Данашњу форму тог обреда у прошлом веку (1862) коначно је уобличио митрополит Србије Михаило. Од бројних имена која је имала ова појава [ ]

Православна црква је једна, света, саборна и апостолска, као што исповедамо у симболу вере. Она је заједница светих пошто су сви њени чланови сједињени у Христу, Духом Светим. Између видљивог, земаљског дела Цркве и њеног невидљивог, небеског дела постоји стално молитвено јединство. Црква је присутна на свим континентима и својим присуством и апостолским радом сведочи [ ]