Велики петак

Велика жртва је принесена. Пошто Бог Отац не гледа на свет као на материјалан и духован, већ све створено види кроз Сина Својега, и пошто је људски род пао у ропство природе, значи пропадљивог, смрти, Син Божији оваплотио се, проживео земаљски живот у људском телу и на крају умро мученичком смрћу на крсту – да [ ]


Монаштво

Монаси (сам, јединствен) или калуђери (од грчког – добри старац) су људи који се одричу свега пролазног ради Христа и царства небескога и труде се да буду верни Христу до смрти. Растући у љубави према Богу, они врше и посебну службу сведочења реалности царства небеског и његове привлачне моћи. Почеци монаштва повезани су са са [ ]


Звона

Прва ливена звона потичу из половине IX века, са Запада, из италијанске области Кампани. Убрзо пошто се почело са ливењем звона венецијански кнез послао је на дар византијском цару Михаилу 12 звона за храм Свете Софије у Цариграду. Од тада звона се шире у земљама православног хришћанства. После Великог раскола и облик звона на Истоку [ ]


Бадње вече

Због пописа становништва Пресвета Дева Марија се са Праведним Јосифом нашла у Витлејему девет месеци после зачећа Христовог од Духа Светога. Како су се због пописа и многи други слегли у град, преноћишта није било ни по кућама ни по гостионицама. Заноћили су у једној пећини која је пастирима служила као штала. Тако је Господ [ ]


Богослужбене књиге

Сложено православно богослужење незамисливо је без богослужбених књига. Ове књиге деле се на свештене, то јест делове Светог писма који се читају на богослужењима: Јеванђеље (сва четири јеванђеља подељена на делове за читање-зачала), Апостол (дела светих апостола и све апостолске посланице), Псалтир (150 псалама), и црквене, то јест све остале богослужбене књиге: Типик – црквени [ ]


Иконе

Икона је света слика која има првенствено богослужбену функцију. Она јесте производ уметности, али је пре свега њена улога да повеже онострано, са нашим светом. Неки називају иконе и фреске прозорима кроз које становници царства небеског гледају наш свет, прозорима који нам помажу да се сретнемо са њима. Целивање освећених икона у црквама или у [ ]


Свештенство

Свештеничка служба у цркви је продужена апостолска служба. Суштина свештенства је, по речима светог апостола Павла ‘бити све свима’, бити свакоме Христос. Свештеник, рукоположен на светој евхаристији, јесте онај ко чини Христа присутним, који ‘представља’, али у врло реалном смислу, Христову бригу, Христову љубав и Христово учење. Где год су оснивали нове црквене заједнице, апостоли [ ]


Свети храм

Реч црква употребљава се и за хришћанску заједницу и за здање где се одвијају богослужења. То, само по себи, говори о томе да заједница верних остварује себе као цркву Божију, као духовни храм, на месту где се служи литургија. Православна архитектура стога има своје литургичко значење, симболику која употпуњује симболику саме литургије. Историја црквене архитектуре [ ]


Освећење живота

Приступ животу у православној цркви у целини је светотајински. Света тајна је чин који преображава. Преображење је истински циљ Господа Бога у његовим спаситељским делима. У Христу, Бог не само да нас спасава, не само да нам опрашта грехе него, такође, и преображава наше животе. Свете тајне су свештене радње којима Црква преображава наш живот, [ ]


Светлост

Тема светлости протеже се кроз целу Библију. Историја света почиње Божјим одвајањем светлости од таме; ‘И рече Бог: нека буде светлост. И би светлост’ (Постање. 1,3). Крај историје укинуће таму у потпуности. Неће бити потребе ни за сунцем ни за месецом, јер ће Бог бити светлост свему – пише у Откровењу Јовановом, последњој књизи у [ ]


  • 1
  • 2