Света литургија са почетком у 10:00 часова у петак 19. августа 2011 у храму Свете Тројице у Перту.

Преображење се у православљу убраја у 12 великих Христових празника. Слави се на Истоку од седмог века. Западна црква унела га је у свој календар тек 1457. године, и то у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда. Наиме, Јанош Хуњади, код нас звани Сибињанин Јанко, мађарски великаш, заједно са фрањевцем Иваном Капистраном спречио је са војском продор Турака на север. Обојица су кратко након победе умрли, први у Земуни, други у Илоку.

Како тројица еванђелиста извештавају, Христос се са неколицином својих ученика повукао на молитву на Таворску гору. У једном моменту се преобразио, засјао као сунце, а уз њега су се појавили старозаветни пророци Мојсије и Илија. С небеса је допирао јасан глас: „Ово је Син мој мили, који ми је по вољи, Њега послушајте!“

Преображење пада увек у време Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза обогаћена вином и рибом. Данас се на крају свете литургије освећује грожђе. Такође се оно дели на гробљу за покој душа мртвих. У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се певају песме посвећене овом јеванђелском догађају.

Икона Преображења налази се обавезно на сваком иконостасу. На њој је представљен Господ Исус Христос на гори, окружен светлошћу, са саговорницима Илијом и Мојсијем, док тројица апостола, Петар, Јаков и Јован, уплашени леже на земљи.

У народу постоји веровање да се о овом празнику целокупна природа преображава. У отвореним водама, рекама и мору, не треба се више купати. Постоје породице, изузетно ретке, које данас славе крсну славу.

Има бројних храмова посвећених овом празнику, у Панчеву, Загребу, Сокобањи, Смедеревској Паланци и други, као и манастира, као што је Преображење у Овчару, српској Светој Гори. Један од најупечатљивијих описа празновања налазимо код Јакова Игњатовића, који дочарава прославу у славној Сент Андреји. И данас се Срби у Мађарској на овај празник масовно окупљају. Негде се на данашњи дан одржавају сабори, као у манастиру Миљкову код Свилајнца, Ораховици у Славонији и другде.

Преображење је раније била слава занатлијске омладине, а славили су га посебно пиљари.