Православна црква је једна, света, саборна и апостолска, као што исповедамо у симболу вере. Она је заједница светих пошто су сви њени чланови сједињени у Христу, Духом Светим. Између видљивог, земаљског дела Цркве и њеног невидљивог, небеског дела постоји стално молитвено јединство. Црква је присутна на свим континентима и својим присуством и апостолским радом сведочи [ ]
Свети Сава је у праксу увео обред крсне славе на литургијској основи. Од светога Саве се тај обред, као и обичаји који га прате, поступно формирао, док се није развио до данашњег облика. Данашњу форму тог обреда у прошлом веку (1862) коначно је уобличио митрополит Србије Михаило. Од бројних имена која је имала ова појава [ ]
Празник Васкрсења Господа Исуса Христа – Васкрс представља полазну тачку православног разумевања освећења времена. Он стоји у средишту православног литургијског живота, у средишту времена које Православна црква одређује као годину. То је искуство које води своје порекло још од самих апостола. У свету којим господаре време и смрт, васкрсење је појава живота коме неће бити [ ]
Молитва је разговор са Богом и она чини садржај живота свих анђела на небу и свих светитеља. Она је срце свих врлина, најпре вере. Без молитве је немогуће разумети тајне православне вере, света у коме живимо, људи са којима општимо, без молитве, пре свега, нема ни праве љубави према Богу нити богопознања. Све тајне вере [ ]
Божанствена Литургија (реч долази из грчког језика и значи заједничка служба) или евхаристија (благодарење, захвалност) средиште је живота православне цркве. Свети оци одредили су је као Свету тајну над тајнама, или тајну цркве. Из ње све извире и њој се све враћа. Она је истовремено и путовање ка Царству Небеском и његово присуство на земљи. [ ]
Тема светлости протеже се кроз целу Библију. Историја света почиње Божјим одвајањем светлости од таме; ‘И рече Бог: нека буде светлост. И би светлост’ (Постање. 1,3). Крај историје укинуће таму у потпуности. Неће бити потребе ни за сунцем ни за месецом, јер ће Бог бити светлост свему – пише у Откровењу Јовановом, последњој књизи у [ ]
Приступ животу у православној цркви у целини је светотајински. Света тајна је чин који преображава. Преображење је истински циљ Господа Бога у његовим спаситељским делима. У Христу, Бог не само да нас спасава, не само да нам опрашта грехе него, такође, и преображава наше животе. Свете тајне су свештене радње којима Црква преображава наш живот, [ ]
Реч црква употребљава се и за хришћанску заједницу и за здање где се одвијају богослужења. То, само по себи, говори о томе да заједница верних остварује себе као цркву Божију, као духовни храм, на месту где се служи литургија. Православна архитектура стога има своје литургичко значење, симболику која употпуњује симболику саме литургије. Историја црквене архитектуре [ ]
Свештеничка служба у цркви је продужена апостолска служба. Суштина свештенства је, по речима светог апостола Павла ‘бити све свима’, бити свакоме Христос. Свештеник, рукоположен на светој евхаристији, јесте онај ко чини Христа присутним, који ‘представља’, али у врло реалном смислу, Христову бригу, Христову љубав и Христово учење. Где год су оснивали нове црквене заједнице, апостоли [ ]
Икона је света слика која има првенствено богослужбену функцију. Она јесте производ уметности, али је пре свега њена улога да повеже онострано, са нашим светом. Неки називају иконе и фреске прозорима кроз које становници царства небеског гледају наш свет, прозорима који нам помажу да се сретнемо са њима. Целивање освећених икона у црквама или у [ ]